Rene Dekart 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Elektrotehnički Fakultet

SADRŽAJ
TOC \t "1,1,2,2"
2. DEKART GOTOBUTTON _Toc396820320 PAGEREF _Toc396820320 6
2.1. Život i delo GOTOBUTTON _Toc396820321 PAGEREF _Toc396820321 6
2.2. Stvaranje moderne naučne misli GOTOBUTTON _Toc396820322 PAGEREF _Toc396820322 8
3. ANALITIČKA GEOMETRIJA GOTOBUTTON _Toc396820323 PAGEREF _Toc396820323 10
3.1. Uvod GOTOBUTTON _Toc396820324 PAGEREF _Toc396820324 10
3.2. Dekartov koordinatni sistem GOTOBUTTON _Toc396820325 PAGEREF _Toc396820325 13
4. LITERATURA GOTOBUTTON _Toc396820326 PAGEREF _Toc396820326 21
2. DEKART
2.1. Život i delo
Rene Dekart (Rene Descartes; latinsko ime: Cartesius) se za matematiku, filozofiju i istraživanje prirode zainteresovao već u svojoj ranoj mladosti. Rođen je 1596. godine u porodici koja je pripadala sitnom plemstvu, školovao se u jezuitskoj školi, gde su đaci bili vaspitavani strogo i u sholastičkom duhu. U školi je dobro naučio grški i latinski, matematiku, fiziku i filozofiju, ali je već pre završetka školovanja shvatio da je sholastičko obrazovanje sasvim nepotpuno i neplodno i da ne bi zadovoljilo ni najosnovnije zahteve i potrebe modernog vremena. Već u svojoj osamnaestoj godini znao je da od znanja, koja je stekao u jezuitskoj školi, nema ništa i da mu ostaje samo sumnja u njih i uverenje da umesto sholastičkog mudrovanja treba „čitati veliku knjigu sveta” kako bi se otkrile prave snage prirode i potčinile ljudskim svrhama i potrebama.
Upravo sumnja u vrednost sholastičkog obrazovanja i sholastičkih spekulacija uopšte imala je presudan značaj za Dekartovo stvaranje. Bilo mu je jasno da se novo doba više ne može zadovoljiti znanjem koje nema nikakav drugi cilj i smisao nego usavršavanje ljudskog duha. U tom smislu napisao je da nije dovoljno imati samo dobar duh, već je glavno - dobro ga primeniti. Stari ideal znanja više nije odgovarao zahtevima vremena. Primeniti znanje na ljudske svrhe i potrebe - to je najvažnije. Nasuprot antičkoj mudrosti, kojoj je ideal bio znanje radi samog znanja, tražilo se znanje koje ljudima donosi neposrednu mogućnost da ovladaju silama prirode. Dekart je to shvatio i pisao je da treba stvarati „praktičnu” filozofiju koja će omogućiti ljudima da postanu „gospodari i posednici prirode”. Ideal znanja radi samog znanja, radi usavršavanja duha, morao je biti zamenjen idealom primenljivog i korisnog znanja. Zbog toga se počelo menjati i značenje pojma teorije i prakse. Zanesen idealom prakse koja vodi eksperimentu i primeni, on je u Parizu počeo izučavati pravo i anatomiju, ali je iznenada krenuo u svet, stupivši dobrovoljno u vojnu službu kod jednog holandskog princa. U toj službi imao je prilike da putuje po Evropi (obišao je Poljsku, Češku, Mađarsku, Austriju i Italiju). Njegov um bio je, međutim stalno zaokupljen filozofskim i naučnim pitanjima. Kad je navršio dvadeset tri godine života, već je postavio temelje nove oblasti matematike - analitičke geometrije. Samim tim delom uvrstio se ne samo u utemeljivače modernih nauka, već i u najveće matematičare svih vremena.
Kada je shvatio da u Francuskoj nema uslova za slobodnu filozofsku delatnost, odlučio je da se nastani u razvijenijoj i slobodoumnijoj Holandiji. Za vreme dugog boravka u Holandiji, Dekart se osim filozofijom i matematikom bavio brojnim drugim istraživanjima. Optika, hemija, fizika, anatomija, embriologija, medicima, astronomska posmatranja i meteorologija, sve je to bilo rezultat njegove neumorne aktivnosti. Znajući Galilejevu sudbinu, trudio se da oprezno iskaže svoje misli, naročito onda kada je bio svestan da se one ne slažu sa crkvenim dogmama.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]